Сион

76

тресањем општих питања, навикава се сваки, да бада поглед даље, него гато би лична саможивост догледати могла. Слобода уводи у обичај јавне зборове и договоре, удружује духове у политичкој и научној цељи, па тиме даје људма прилике за размену својих мисли, свога знања и свога искуства". 1 ) Кад је слобода тако потребна за успех сваког рада, онда разуме се да је она још више потребна за успех таког рада, као што је проповедање вечне истине, којој наука служи. Истина, човек може да на зло употреби и слободу као и свашта друго; али та злоупотреба не изузима и њену разумну и корисну употребу. „Да се људи могу павићи, па да само разумно уиотребљују слободу, вели знаменити државник Француски Тјер, нема другог сигурнијег пачина, него дуго-времено упражњавање у слободи". Накратко: ако дамо такав практичан правац народном васпитању, који ће обухватити све потребе народне и све способности човечије и ако прибавимо главне услове, које сад споменух, онда се тек можемо с правом надати да ће Србија постати средиште просвете међу јужним словенима, одакле ће светлост науке и истине обасјати и оне мрачне покрајине у којима наша браћа живе, те да и они у тој светлости виде куда им ваља тежити и шта им треба тражити. Само тим путем, путем просвете можемо се спремити да извргаимо оно велико дело народног ослобођења и уједињења, што су нам предци наши као аманет завештали; да можемо друге ослободити, треба сами да имамо слободне главе и да не зависимо више од туђе памети. Завршујући ову беседу, ја напомињем оно, гато сам још пре три године на једном збору казао: „Нагаа је земља мала, наша је морална и материјалиа спага јога нејака. Положај наш и нашег народа у садагање доба тежак је, па потребнаје сва памет свесних и погатених патриота и разумно употреблење свију удесиих прилика, ') Види полит. речиик, В. Јовановића, свеска В. „Васпитање".