Сион

82

шта он каже у 10. броју „Јавности": „Сион прорече да је беседа г. Васиљевића нримљена са бурним одобраванем, па му се пророштво неиспуни". Очигледпо је, да нам он ту подмеће таке изразе које ми нисмо казали. А за што? За то, што ма с каким одобравањем била примљена беседа, опет се увек може оспоравати, да ли је то одобравање било „бурно". Ми нисмо веровали да то говори неко, ко доиста припада великој школи; него смо мислили, да то чини неко са стране, па узима само Фирму „са велике школе", да би тиме саблазнио кога. Таку примедбу ми учинисмо у 4. броју „Сиона"; а тај исти критичар Д. К. С. узе ту нашу примедбу, па је у 12. броју „Истока" тако изопачи и представи, као да ми тиме „грдимо омладину велике школе" ! Ми нисмо нигде ни споменули омладину, а камоли дасмо је грдили. Наравно, и у омладини, као и у остарини, нађе се по који изрод; али омладина, као целина, стоји изван сваког нападаја, то је узданица српска. Но тај нови публициста, не само што се одликује таким безобразним подметањем и клеветањем, него се још одликује и својим крајњим незнањем. Тако он у истом броју „Истока", замера нам што се занимамо науком, што говоримо и о таким стварима, које спадају у народну економију, па намкаже; „узмите требник, у руке, није за вас економија, није сада средњи век" и т. д. Јадник! он незна да се тиме баш сам враћа у средњи век, кад се науком није смео занимати сваки, него само привилегисана класа. Данас је наука опште благо, које је приступно свима и свакоме; данас баш нетреба спречавати никоме да се занима науком, а камоли једном читавом сталежу, као што је свештенство, које по своме позиву и положају непосредно утиче на народ, па баш оно треба да чита не само „требник" него и економију, да проповеда не само веру, него и науку, да учи људе не само томе како ће бити добри хришћани, него и томе како ће бити добри домаћини, добри економи.