Сион

83

Но кад он нама забрањује да се занимамо економијом, да видимо да ди се он што разуме у тој науци. Ми рекосмо да ће „трговина и кориспа индустрија нодићи благостање на земљама балкансаог полуострова"; а он нам каже да економија нротивно томе доказује , а на име, да „индустрија ствара благостање само за исвесни део у друштву, а трговина да је јавно отимање, аревара, лоиовлук'■ ! Која економна школа то тврди ђаче? Зна се, да постоје данас две поглавите економске школе — трговачка и индустријска. Прва тврди да је трговина поглавити покретач материјалног напредка, а друга тврди да је такав покретач индустрија. Истина ова друга школа тврди, да треба тежити к томе, да се произвођач доведе у непосредну свезу са прерађивачем и, кад то буде, онда ће посредник међу њима — трговац бити сувишан, али док се та непосредна свеза непостигне, дотле и та школа даје велики значај трговини. Дакле ни једна јекономна школа неговори то, што им подмеће наш назови нублицпста. Види се да је он нешто слушао или читао, али није добро разумео. Но и то још није све. Наш публициста „са велике школе" одсечно изрече, да је већ прошао век причама догматиским и плашњама о страшноме суду, да он а с њим бајаги и омладина није ни досада шуровала с калуђерима; па неће ни од сад, воћ хоће да се зближи с народом. Бе аФерим младићу, само ако још народ хоће с таквима! Но зар он не види да га такви, одричући небо и страшни суд божији, воде к аантеизму, — овом чудовишту, које непрестано рађа децу из себе па их непрестано и уништава; да га воде к материјализму, који у коловрту материје доводи човека до безсловесне животиње, гради га сужником плоти, ниским робом интереса, и да такав напредак није никад стварао већ напротив кварио карактере. А безкарактеран народ нити је бивао нити икада може бити унапређен, јер је вазда политички бивао слаб и нејак. То сведочи историја свију векова и свију народа. 6*