Сион
87
7/ Поштовани оци и браЉ ! Дркћући, ади сдободан и миран унутарње иред Богом, који живи и мене гледа, хоћу да међу вама у овој скупштини коју прозборим. Цело време, од како овде с вама седим, сдушао сам све досадање говоре салшвом жељом, еда би ми која зрака одозго очи ума ра^светлила, и дада ми могућност, да искажем своје мв(ен>е /^ односно закључака овог светог, онште-црквеног сабора. Обузет осећањем одговорности иред Богом, добро сам проучио списе старога и новога завета, па те достојне споменике запитао: да ди је свети ааиа, који овде на овом сабору председава, заиста насдедник св. Петра, намесник Ј. Христов, и непогрешан учитељ св. цркве? Да би ово важно питаве решио, принуђен сам био, садање окодности на страну оставити, и вратити се к оном времену, у ком не бејаше ни папизма, ни гадиканизма, кад оно, црква, једина и света имађаше за учитеље Павла, Петра, Јакова и Јована, а овпма нпко несме, и неможе то право одрећи, а да неповреди науку св. Бибдије, које, ево предамном, и коју је и тридентиски сабор за правпдо вере примио и прогдасио. Ја сам ове дистове добро прегледао, и ако смем одсудно рећи — нпсам баш ништа нашао, што би назоре Римокатолика потврдпдо. Шта више, чудновато је, али је истинито, не нађох за в р ем ена апостода ни спомена о Папи , који бп био насд едн ик св. Петра. ј _ намесник Ј. Христа а тако исто и о Мухамеду, кога тада и небејаше. Ви ћете, мој господине Манингеде (енгдески епископ) рећи, да ја овим Бога хулим, а ви г. Пице, да сам полудио! Али нп једно ни друго није истина. Прочитао сам сав нови завет, и подижем Богу руку пред распећем христовим, да о папству, какво је оно данас. н и трага нисам нашао. Поштована браћо! шжГдкажите ми вашу пажву, јер вашим мрмљањем п прекидањем, не оправдавате ни мало оне, који са оцем Хијацинтом кажу, да овај црквени сабор није слободан, већ да смо ми у наиред знади шта ће се на аему решавати. Хвада буди његовој екселенцији г. Епископу Дупанлоупу за знак признања, те ме храбри да наставим. Читајући св. писмо са оном пажњом, којом ме Бог обдарио, не нађох ни једне гдаве, нп једног стиха, у ком би Ј. Христос дао