Сион

138

опоменемо оних догађаја, што се десише у времена Арсенија III. и IV. Свакојако, духовенство српско, коме су слабо биле познате политичке мреже бечког кабинета, бидо је доста безазлено (наивно) у свему, па је с тога искрено веровало обећаввима аустрпјске владе. С тога још 1788. године, бачки владика Јован ЈовановиК (Шакабента), подиже народ против Турака, да брани царевину аустријску, под маском ослобођења српског народа. Но највећу је улогу играо у томе архимандрит троношки Стеван ЈовановиК и војвода Еоча, а после њих, митрополит београдски Дионисије ПоиовиК — Грк, који је (28 Августа) 1791. г. говорио у цркви београдској „слово совдтователњое ради емиграцие." Видећи да Аустрија напредује у својим предузећима, они су мислили, да оданост н>ој, може донети слободу Србији. Али су се љуто преварили. Кад је Аустрија заузела Београд и многа места, Стеван је мислио, да је ослобођење Србије готово, па тек после, кад је повраћен мир, увидео је, да су обећања Аустрије обманљива и не поуздана. Митрополит Дионисије, позивљући народ српски да се сели у Аустрију, с пуном увереношћу обриче златна брда онима, који га послушају и иселе се у Аустрију. „Ја — вели он — као Мојсије, хоћу да вас водим у земљу хришћанску као у Јерусалим, која кипи медом и млеком." Грк митрополит, говорио је довољно простодушно, и у његову говору показала се политика аустријска онако нага, као мало где. Ј ) По свему дакле види се, да је он био слепо оруђе Аустрије јер другојачије неби архнмандр. Стевана држао далеко од власника аустријских. Кад је Коча погинуо (1788. г.), онда се тек видело, да је Аустрија имала сасвим себичне намере. А то се још боље потврдило онда, кад је мир закључен. Да су Срби јако били цреварени од Аустрије, види се још и из живота архимандр. Стевана. У његову животу од пок. Вука Ст. Караџића стоји, да је он родом из Јадра из села Текериша, па је отишо у ') Гласник књ. III. св. XX. стр. 94.