Сион

130

Кад таке грубе погрешке чини Бихиер у најважнијим питањима, онда шта је остадо за друга спореднија питања ? Из тога се види, да ми неможемо саставити јасан појам о материјадкзму, ни по једном представнику његовом, него морамо тражити смисда те системе, ако она има каквог смисда, у свима њеним представницима укупно. Тако ћемо и да радимо. Многи мисде, да се материјадизам оснива на резудтатима природних наука и управо на том Факту, што изучавање тих наука неопходно доводи до материјалистичких убеђења. Сама књига Бихнера црпи сав свој значај отуда, што је она, бајаги, израз резудтата природних наука у материјалистичком смисду. Но то мњење, да је материјадизам неопходна посдедица изучавања природе , није ни мало основано. За доказ томе служе нам толики ведики природничари, који нису били материјалисте, као: Декарт, Њутон, Кивије и други. Но што је поглавито, у том мњењу огдеда се погрешан погдед на одношај између почесних наука и науке у опште. Ни једна специјална наука неможе дати у резултату општи поглед на природу, премда ниједна наука у својим основима непротивусдови томе општем погдеду, ако је он правидан. Наука — то је светиња и ако често на зло употребљују њено име. Тежња сваке науке јесте нешто узвишено и свештено. И доиста, каког великог усиљавања ума кошта човека сваки истински корак у науци? Ми називамо ђенијем, избраником божијим свакога онога, којијеусиео да покрене науку напред, макар један корак. Науке — то су самостадни организми, пуеи живота и силе. По томе веома греше они, који уображавају да је наука нешто свршено , нешто што представља готове резудтате и решава општа питања каква коме падну на памет. Докле наука још није готова у свој цедини својој; док се она још развија, расте, дотде она нема права да даје одговоре на така општа питања. А кад даје таке одговоре, онда они нису њени резултати, него неправилна