Сион

157

код Жиче, гледајући је са свију страна зачуђено; дуго и дуго врзле су се млоге мисли но глави нашој, док напослетку нијеуталожила се бура, а немоћност и ненадежност поправити покварено, пустило верногдруга свога — врелу крупну сузицу. Жича је ту, стање наше ту, немоћ ту, прошлост ту, и ваљало је само клекнути, те се помолити вишњој сили: да се ово вите незбуде, да се више никада и ни на једној српској старини недогоди, и ми заиста уђосмо у цркву те се Богу помоли смо, а том приликом разгледа смо живопис. Од преживописиваног живописа прастарог, виде се трагови, овог последњег доба у коме тешко стењаше српски мученик под лукавом и змијском руком лукавих ситних и џебравих азиата Османлија, као и тешком челичном, снажном руком однавшег од свог брата, народности и вере брата или боље небрата, потурчене утворе српства и Срба. У самој разореној препрати, а са источне стране куле, познају се трагови од светаца разних, који су били живописани алФреско. Јужни са сјеверним зидом сасвим су опали, а источни је новом поправком сав изкварен; те се на њима невиди ни гласа ни трага од живописа. У колико се може познати, била је слика св. Богородице израђена доста хрђаво. У женској и мушкој цркви, као и у оним побочним црквицама, овде-онде познају се такође тији трагови живописа; али као што смо рекли из доба турског. Црква је била 3. па и 4. пута преживописивана. Од последњег стоје остатци у јужној црквици спрам прозора с десне стране; преставља се како 5. лица у свештеничком оделу носе једну труњу, а на једва заоставшим пожутелим писменима чита се ово: „несоутв моцјн стго Стефднд не избр. Герен избр. 2. врстица: „н попок н длконн". Са источне стране прозора стоји млади цар у црвено-рујном Неманићском оделу, а до њега патриарх у белој изшараној одежди, са плавим крстовима; даље млоги свештеници и друга лица, која су сва црвеникасто-риђасте браде, косе и бркова. Више њих иише: ,цдр н натрнир^ н