Сион

147

лати. Кад питају шта је то простор и време, онда ја немогу на то да одговорим ако имам само једне представе, јер немам на чему да измадам простор и време, па да га они што питају могу представити. Ако је тако, онда ми тиме можемо најбоље одостоверити јели верна наша одредба материјализма. Ако се материјализам састоји из једних представа, онда у аему не може бити одговора на то питање. И доиста, као једну најзначајнију црту материјализма можемо навести то, што он незна шта је то простор и време, шта више, незна ни може ли бити таког питааа, можели се о њему мислити и следствено може ли се на њ одговарати. Материјалисте знају о простору и времену само из језика. Језик, као жива људска реч, ствара се унутрашњом силом народног смисла; у њему раде дубока ФилосоФска начела. Па зато у њему постоје и таке абстракције, као иростор и време. По духу језика уместно је питање шта је то време и простор. Но материјалисте, кад наиђу на то питање, они се заустављају пред њим, као пред неким скупом речи, у коме нема никаква смисла. Природничари сваке врсте непрестано сусретају се са тим тајанственим предметима, иростором и временом, непрестано гледе на то чисто платно , на ком се старају да насликају овај или онај део природе; али никад нису ни најмање покушавали да објасне шта је то. Њутно у своме знаменитом делу: „РппсГр1а таЉетаИса рћПозорћхае па^игаИз" вели: „неодређујем шта је то иростор и време, иочем је то свакоме иознато Сваком је познато, то значи само да сваки може да представи; али ту није питање о представљању, него о мишљењу. Ко упражњава само ту једну радњу ума-представљање, тај неможе да објасни ни простор ни време. Ето зашто материјалисте, код којих ради само та једна способност — представљање, немогу да објасне то питање, па за то га увек избегавају. Само на једном месту, п то са свим случајно, ми 10*