Сион

148

налазимо следећу Фразу у Бихнера: „на материју немогу се ирименити аојмови о аростору и времену, који су изван накаламљени нашем коначном духу" (стр. 17). Та је Фраза веома несрећна за. Бихнера; она ће, раније или доцније, поништити сав онај значај, који му толики свет даје и незнајући управо за што. Мисао, коју Бихнер хоће тиме да каже, сасвим је проста, а на име, да нам је тешко представити, да је материја безгранична у простору и времену и да се безгранично делити може. Ту је безкрајност тешко представити, но на ком основу Бихнер узима, да та тешкоћа зависи од наших иојмова о простору и времену! У самој ствари, ако се и шта може представити безкрајним, то се најлакше може представити простор и време. Еакви су то наши аојмови о простору? Јесу ли то и његови појмови, или он има неке друге? Шта значи то изван-накаламлени? Зар има и неких готових, урођених ? Најзад, шта значи наш коначни дух? Дакле има духова и безконачних? И сигурно безконачни дух има другчије појмове, који нису са сгране накалемљени ? Но куда ми одосмо од чистог материјализма, од тачних резултата природних наука ? На жалост сва књига Бихнера састоји се из таких високопарних Фраза, да не кажем што више. Да човек може говорити извесним језиком, треба да разуме тај језик; да може цитирати извесна места писаца, треба да разуме те писце. Бихнер је тео да даде својој књизи философску одећу, па прикупља изразе разних ФилосоФа, мислећи да је у њима онај смисао, који њему треба; с тога књига његова бљешти неком Фаличном светлошћу, која може преварити само невеште. Ми смо казали да материјалисте немогу саставити себи појма о простору и времену, почем они могу појмити само оно што има простор и време. Међу тим може се мислити и без тих облика, и у таким случајима мислити је много лакше.