Сион

153

толико манастира и богомоља, колико у садашњој кнежевини Србији. Тек у време рата Аустрије с Турском, кад су млогн знатвији кнезови и духовници почели арелазити у Аустрију и кад су дахије злочинствима својим подигли против себе и самога султана турског, унутрашњи живот српског народа, почиње узимати сасвим други облик. Зулуми се почеше множити, а народ подстрекаван Аустријом, комешао се п одметао у хајдуке, да се брани од насиља зулумћарских. У томе се сврши рат Аустрије с Турском, који изазове после устанак у Србији, те се тако отпочне крвава борба Срба, најпре с дахијама, а после и са самом султановом војском. Овако су у главноме стојале ствари у Србији, после пропасти српске патријаршије. Пећ (Ипек), некадашња престолнида српског натријара, није више имала оног значења, као у времену, док су патријарси у њој седили. Сад на место њено долази Београд, који је још у време Високог Стевана, ве& главно место у Србији. Но осем Београда, у коме је живео митрополит, било је још једно важно место — Ваљево, које јетакође имало свог архијереја. Тако дакле у Србији биле су у то време две јеиархије; београдска и ваљевска (или ваљевско-ужичка), али у ову последњу улазиле су још и шабачка и ужичка, које су после ослобођења одвојене, као засебне епархије т ) Тимочка је основана тек онда кад је Србија 1) Епархија ваљевска на сву прилику основана је или пред пронашћу срп. царства или одма за вом. Епарх. Ужичка присаједињена је била к њој тек на свршетку XVII. или у почетк ХУШ. века; дотле се она звала рудничка (Запискп географ. Обсд. XIII. стр. 152. и 153; Упореди и „Даницу" 1826. г. стр. 25. и Путешествоје по Србпји Вуића, стр. 340). С тога су се и оне звале час ваљевске, час Ужичке док нису оне сасвим одвојене. (Гласник II. стр. 205. VI, 85. ЕаД акас!. ји^оз. I. 183. и 184. и Раић књ. XI. гл. XIV. §. 15). Још се спомиње и катедра Смедеревска, коју је осн. Ђурђе Бранковић. Но у XVII веку, она већ није постојала. Ератк1В очерк ист. прав. црквеи Е. Голубин. стр. 494 и даље.