Сион

171

своју квбизи . Међу учмтељима, беше особито поштован калуђер Вићентије,. који је предавао богословље у београдској школи и Доситије Обрадовић, први српски министар (уирављач) иросвете. Црквенскин аословима уирављао је митроиолит Леонтије с још једним владиком неограничено. По одласку Карађорђеву у Аустрију (1813. г.), Србија опет потпадне под Турке. Страдања Српског народа отпочну се из нова и трајала су све дотле, док се кнез Милош не диже и не позва све знатније људе што осташе још у Србији, да се лате оружија и изнова отпочну борбу с Турцима. У овим, сасвим незгодним приликама за Србију, дрква српска остављена је била без сваке одбране, а вера, бачена у највећу опасност и заборав. Митрополит Леонтије прешао је заједно с Кара-Ђорђем у Аустрију, а године 1814. РушидПаша завладав Београдом, доведе са собом свог терџомана Димитрија, па га постави за митрополита београдског, под именом Дионисија II. Он је рукоположен бао у Србнји и исте године умре у Београду као митрополит. За време његова управљааа српском дрквом, живео је чувени грк-владика и зулумћар Данило II. (ваљевски), ког су Турци звали „Дели Паааз," а срби — „Алаук ." Он је у народу оставио хрђав спомен н као грк, и као владика, и као човек, и као хришћанин. Био је „глобаџија," да му је равна требало тражити. Не само што је глобио свештенство српско, него је ударао намет на цео народ. Кад је кнез Милош ударао на Турке он се с Турцима затвори у ваљевски шанац; одатле пребегне у Босну, а из Босне у Аустрију и даље се за н> ништа незна^). ( наставиђе се). Разговор с децом о вери и моралу хришћанскоме. Излазак И. Христа на дужност јавног служења роду човечанеком. 9. Проповед нредтече .Тована у пустињи. Јован, син захаријин и Јелисаветин, још у детињству свом оста без родитеља и провођаше усамљен, строг живот у пустињи. Он 1 ) Беседа јепископа Ужичког Јоаникија, стр. 323.