Сион
172
.је носио одећу од камилске кострути, а опасивао се каишом. За храну имађаше акриде и мед дивљи. (Акридом зове . се неко растиње налик на наше гдогиве). Дакле но сиод>ности и по начину свог живота он је личио па светога Илију. На овог пророка он беше налик и по своме правцу. Строг на спрам себе, Јован беше строг н наспрам других. И ево, кад све моћи душе његове беху очврсле, кад потпуно сазнаде дело за које беше одређен, он доби заповест од Бога да спрема људе за дочек Месије. Месија имађаше задатак да утврди царство божије на земљи. С тога и Јован добива налог, да одпочне своју проповед тиме, како се већ приближује то царство божије. Но почем у царство Месијино могу ући само они, који верују њему и који га приме, — а примити га могу само они који признаду своје грехове па се за ове покају: то Јовану беше одређено да проповеда покајаш. Са оваком дакле проповеди о иокајапу и скором јављењу царства божија на земљи ■— Јован се п јави у оном крају Јудеје, где се понајвише сакупљаше света, а на име: на обалама реке Јордана у пустињи Јудејској. И свуда, где је он само допрео, зачу се његова проповед „покајте се! царство је божије већ ту! Одавно се беше у Јудеји ућутао глас пророка. Оштра реч Јованова сад нх поражаваше: с тога нагрнуше са свих страна да га виде и да се поуче код њега. Он исказиваше грехе њихове, убеђаваше их да се поправе, и саветоваше да очисте душе своје, те да тако буду спремни за дочек Спаситеља. Говорећи свима у опште о покајану,. он у исто време даваше им нека засебна упутства гледајући на потребу појединих. Тако на прилику подилазе к њему Фарисеји и изгледају да ч] г ју шта ће им рећи. Ови људи држаху, да је нужно било родити се само од колена Аврамова и извршити неке обреде мојсејева закона и предања, па слободно и смело ући у састав царства месијиног. А вршећи ове обреде, они држаху и то, да се човек тиме може оправдати пред Богом, да су они с тога оправдани — ираведни, и да им није нуждан месија ради спасења , већ ради тога да их награди као праведнике. А ово и беше препрека која им спречаваше да приме Спаситеља и које их убијаше и упропашћаваше. Јован јако устајаше против такве штетне по њих заблуде. ,Породи асиидини! (говораше он Фарисејима) ко вам каза да бежите од гњева који иде? Ако се ви кајете, то родите родове достојне иокајања и неговорите у себи: оца имамо Аврама; јер вамкажем да Бог може и