Сион

173

од овога камена аодигнути децу Авраму. Ево ве'К и сикира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добра рода не рађа сече се и у огањ се баца. Из ових речи Фарисеји разумеше, да их неће спасти то само што происходе од Аврама, ако не би имали и добрих дела, као што неће остати дрво да га непосеку кад нероди рода. Многи од ових, кад чуше ово, почеше се срдити на Јована и оговарати га; но другн, прпмише к срцу своме речп његове те с тога га и запиташе: Ђ иа шта треба да чинимо ?" Они мишљаху да ће ући у дарство Шесијино ако буду само испуњавали писани закон, па су се и побринуди да га врше буквално. Али су пзгубилл из вида, да свако дело — пре него што се пзврши у спољашности — врши се изнајпре у дупш човековој и постаје његова мисао, осе&ање, жеља. А овај неправил.ан поглед на закон донео им је то, да је спољна страна њиховог жпвота била сугласна са законом а унутрашпа — са свим против закона. С тога су они свако дело вршили не с тога што је то захтевала потреба душевна већ с тога, што је тако наређивао закон. И ево због чега им Јован, кад га запиташе „шга им треба радити " — одговара, да од све душе своје врше закон и да све што раде, нераде из једне само спољне заповести, већ нек то раде из љубави према добру, завршујући свој говор са речима: „у кога има две хаљине, нека да једну ономе што нема; и у кога има хране, нека и с аом иоступи тако у обзиру на оне који немају, С овом цељи и намером долажаху к њему и митари (цариници, ђумругџпје) н питаху: шта им треба радити. Митари су узимали од Римљана под аренду скупљање пореза (данка) па скупљајући порез често узимаху од народа више него што је закон дозвољавао, а овим доведоше народ до тога, да су их јудеји презиралн као претеране користољубце, који због овог нпкако немогу ући у састав царства Месијиног. Јован им рече: „неузпмајте од народа више него што је одређено.!" Долажаху к њему и војници, те га н ови запиткиваху: шта &е да чине. Јован им световаше да оставе оно што не ваља. Дужност је војника да брани народ и земљу од туђега насиља н да гонп кривце и преступнике закона. За то они и добијају награду од државе. Но код ових војника често се дешавало, да се нису задовољали са обичном платом и издржањем које им се давало, и да с тога отимаху туђу муку и имовину, те тако наношаху увреде бедним и беззаштитним домовима и људима, опада-