Сион

168

робље, него оно које на данашви дан среташе Исуса у Јерусалиму... . Бесмо, истина, некада славни и моћни, чувени и виђени.. Ал та слава Неманићског доба траја само двеста лета. Гордост сатанинсва и коварство Велзевула проли невину крв нејаког Уроша. Земља се испуни безакоња, греси завопише к Богу, и Бог напусти каштигу на народ. Премавеликим и страшним гресима, велика и страшиа беше и казна Творчева! Србину наста петовековна ноћ и стужа: Орбин поста посм^АнУе газукокг... Тешко нам је позлеђивати ране у Српству ређајући нечувене муке и невоље, беде и страдања, што их претрпеше у том дугом времену тужни претци наши. Сваки од нас нека се сети страдања Христа Спаситеља, што ће се спомињати у храму божијем идуће седмице, пак ће имати.верну слику хришћанског народа на свој земљи српској у грозним чељустима дивљег азијатак. Но Господ казни за грехе, али недопушта да са свим изгине веран народ његов. Вапаји, патње и покајања верног српског народа допреше до неба, и небо изведе на данашњи дан 15 -године војводу Милоша, те покрете после службе божије у Такову борце српске за крст часни и слободу драгу. Србији грану изнова сунце слободе и настаде ново доба доба Обреновића 15-те године на Цвети сунце огреја Србију.., иролеће узбуди и разне се мирис цвећа по српским пољама и дубравама.. Ал то сунце још не беше топло , тај мирис још не беше пријатан београђанима; јер Београд не беше то што и сада — Београд беше пун турака. На стамбол-капији, овом ждрелу злих неверника, 17 мученика беху набити на коље, којима пси чупаху утробу. Бедеми градски још бејаху окићени мртвим српским главама. Калимегдан — пустољина, губилиште српске деце, која се нехтедоше клавати корану. А у граду становаше Скопљак-паша, чије само име ужас заи *