Сион

189

Таким начином, по мишљењу материјалиста, тврде и непромељиве честиде — атоми, то је материја као основа свију физичких појава. Но кака је то матервја и како може она бити основа свију нојава нриродних? Очигдедно је, да представа сводећи материју на одређену Форму, одузима од н>е сваку могућност да се јавља, живи. С тога матервјалисти избегавају одредбу матерје, као и простора и времена, и на питање шта је то материја, они обично одговарају: незнамо. У осталом материјалисти представљају један доказ, који реко би правда њихов појам о материји, као суштини. Они се обично позивају на резултате природних наука, по којима материја нити исчезава нити се ионавља, дакле представља се као стална суштина. Молешот, а за њим и Бихнер називљу то безсмртношћу материје! Истина сви природничари пепрестано тврде, да при свима могућим променама количина материје остаје једна иста. Но кад их запитате, шта они зову количином материје и чим је мере, они вам на то одговарају различно. Тако једни кажу, да количина материје то је број атома и да се та количина немења, потоме што ниједан атом нити постаје нити исчезава. Тај би нас одговор могао потпуно задовољити, кад би се могли уверити о његовој истинитости, то јест, кад би се могли пребројати атоми. Но почем атоме нико нпје никад видео и они се бројати немогу, то значи да се они само мислено предпостављају тамо, где треба да буде она стална суштина. Другим речма, проматрање и опит показују нам да, се материја непрестано мења, па ако будемо мерили њену количину, то ће се и она показати променљивом. Да се то избегне, они узимају те променљиве величине само као појаве, као Функцију сталних величина, то јест, атома, а атоме узимају за меру. Други кажу, да се количина материје мери обпмом. Но и обим тела мења се. Једна иста маса ваздуха може заузети обим у 10 п 20 пут већи и у толико пута мањи. С тога и