Сион

188

као нешто стално и непроменљиво, а појави као нешто што се непрестано мења. Исто тако свака разноликост суштине јесте појав, а сама суштина мора бити једнолика, увек једнака. Такав је погдед материјалиста на материју, то јест, суштину физичких појава. Но као што смо видели, код њих је особита мањера мишљења коју они уносе свуда, а то је иредстава. Оби не* мисле материју као суштину , већ хоће да представе ту суштину, хоће даје виде у сликама. Таким начином постаје материја материјалиста. У природи, у спољном свету, ми управо налазимо само једну просторност, разнолику у својим деловима, и потоме различно дражећи наша чула. Но, чим је представа одвојила празну просторност од онога што се у њој садржи, то она сматра да та садржина, та суштина незаузима сву иросторност, следствено ограничена, раздробљена празним простором на оделита, парчета. У самој ствари, врло је лако представити себи, да материја заузима сав простор, но тако исто лако је представити и то, да она незаузима свега простора. Следствено у представи нема узрока порицати ограниченост материје. А међутим није могуће тврдити, да је сав простор напуњен материјом, није могуће с тога , што би се у таком случају морало доказивати, да простор неошодно садржи у себи материју и где је простор ту је и материја, дакле да нема иразног аростора, а то би опет било противно њиховој теорији. Уобразивши себи материју као нешто одвојено и различно од простора , што заузима само неке делове његове, они се после старају да јој даду сва својства суштине. Суштина је непроменљива. Но како се може представити непроменљива суштина! Треба представити нешто просторно, што би било непромељиво у самој својој просторности, треба створити абсолутно тврде-честице. Те тврде и непроменљиве честице назвали су атоми. Атомизам јесте једина, правилна и неизбежна Форма, у којој се може представити материја.