Сион

187

тога, што свако тедо заузима своје место, свако кретање врши се по своме путу, и следствено природни простор садржавајући у себи та места и те путове садржи у исто време и тај природни поредак. У опште — простор и време, ако их узмемо за празне Форме, онда су то ништавне ствари, које се немогу ни објаснити, као што се кад што и изражавају природничари. Међутим ми се сваки час уверамо да толике ствари зависе од простора и времена. Накратко, материјалисти нрн изучавању природе мешају своје сопствене комбинадије са природним појавима; они су раздвојили природу на њену Форму — простор и време и њену садржину — материју и њене појаве. Та је деоба извршена правилно , но она ће нам дати право знање тек онда, кад будемо схватили, да Форма не постоји без садржине и да се садржина одређује Формом. Материјалисте немисле о тој зависности, већ представљају себи оделито Форму и оделито садржину; и једно и друго за њих подједнако постоји. Материјалисте не примећавају, да ако су простор и време постали за њих обстракцијом , онда и оно што они садрже мора такође бити обстракцијом. Изучавајући природу, они је налазе да је она бајаги завијена у љуску, па су скинули и одбацили ту љуску; за тим почели су скидати слојеве редом један за другим, надајући се да ће тим начином пронићи до саме језгре која се у дубини скрива. Но после дугог таког рада, шта се показало ? Показало се то, језгре нигде нема, а природа се сва распачала на оделите комадиће. Но да обратимо пажњу на то, како материјалисти појимају саму материју, која постоји у простору и времену, па ћемо још јасније схватити смисао те системе. Суштина свију оних појава, који састављају ову видљиву спољну природу јесте материја. Између суштине и појава постоји овакав одношај: Суштина је узрок појава, а појави потпуно зависе од суштине. Свака промена, која би се догодила у суштини, била би појав. Потоме суштина узима се