Сион

186

само да садржи у себи тела, него се садржи у самим телима; ои не даје место телима, него сама тела по својој суштини владају својим протегом. За нас је нејасна обратва реченида, а на име, да простор неоаходно мора аредставлати у себи тела. Али је јасно то, да ми тиме баш ту реченицу хоћемо да докажемо, кад год испитујемо природу. Разноликост простора и времена јесте, као што смо видели, најаростији и најопштији појав. Наћи његове узроке — значи наћи постанак тога Факта. То што смо казали о простору, може се потпуно применити и на време. Сви појави не само што се догађају у времену, него су по самој природи својој времени; не само што време садржи у себи, него они сами садрже у себи време. Обратна реченица, да време неопходно представља појаве, да се делови његови морају разликовати по садржини — та реченица садржи у себи ону цел>, којој ми непрестано тежимо, ону теорему, коју најраније усваја ум и за коју тражи доказе. Да простор и време нису неке празне Форме , које се лако представљају, и које немају никакве свезе са оним што се у н>има садржи, о томе се можемо лако уверити. На пример, говори се да простор не даје никаква отпора и да је са свим равнодушан према кретаљу и положају ствари. Међу тим математичари долазе у велику забуну, кад виде да тела дају отиор, да се крећу и мењају свој положај. Тај отпор они зову сила мнерције, — и то је један од најтамнијих појмова меканике. Но ако су тела таким начином везана за своја места, опда, је очигледно да су и места тела, то јест, простори, које она заузимају такође везана за тела. Једно без другог непостоји. Дакле тела зависе од простора и та је зависност неопходна. Еад простор неби ништа значио за тела, кад би он свуда био приступан за свако тело и за свако кретање, онда овај свет неби имао никаква поредка, никакве правилности. Но тај поредак постоји, а постоји с