Сион

185

Материјализам и његови заступници. (продтжење). И доиста, није тешко доказати, да убеђење материјалиста о истинском бићу празног иди чистог простора и празног чистог врелена, јесте посдедица неке оптичее обмане, по којој они и против воље одвајају простор и време од појава, који састављају овај спољни свет, па свуда виде иди представљају најпре нразнину, па онда нешто што пуни ту празнину. Проматрање и опит, на који се они непрестано позивљу, не дају нам за то никакве сведоџбе. Ко је где иди кад видео такав празан, свуда себи раван простор иди време? Празан простор иди време не може се осетити; за осећање неопходно је да нешто има у простору и времену, то јест, неопходно је да простор небуде свуда себи раван. Суштина је природе у томе, што су простор и време испуњени, а не празни. Докде ми замишљамо да су простор и време нешто одвојено од појава, дотде ми неможемо наћи међу њима никакве везе. Они кажу да се дедови простора ничим не раздикују међу собом, а у самој ствари, ми видимо да се они веома раздикују. У једном надазимо тврду земљу, у другом жидко море, у трећем прозрачни ваздух и најзад зраке небесних светила, —- тако да нам само непосредно проматрање, прва црта у опису света, показује се у томе, да дедови простора нису једнаки, нису ни надик један на други. Но ми то исказујемо усдед оног раздвајања , о коме смо говориди више; ми обично говоримо : једнодики дедови простора зањати су разноликим стварима. Анализирајте тај израз, па ће те се уверити да је он варљив. Тела заузимају аростор. Кад се тако каже, онда изгледа као да тедо и простор нимало независе једно од другога, као да је простор неки магацин у који се може сместити све што се год хоће, и коме је свеједно ма шта у њему лежало. Међу тим тела неопходно заузимају простор , по томе што просторност јесте њихово суштаствено својство. Простор не