Сион

Број 13. У Београду 7. Априла 1874. Годииа 1.

недеље.

*

Излази сваке ф З а све српске крдјеве стаје на тод. 60 гр. или 6 фор. на по 1'од. 30 гр. или 3 фор. на три мес. 15 гр. или 1 фор. и 50 нов. Н еплаљена писмаод

сион

претнлат^а се шаље вапред уредништву. уредни1птв0 је у бо- в I Шј ■ ■ в ■ в нередовних дописгословији. м м v—' ника не примају се. ЛИСТ ЗА СВЕШТЕНИКЕ, ВАСПИТАТЕЉЕ И РОДИТЕЉЕ.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ ПРОФ. БОГОСЛ. АРХИМ. Н ЕСТОР. Материјализам и његови заступници. 1 ) (продужење). 0 друге стране, ми знамо да се у неким приаикама тежина тела мења. Зна се да је на екватору једно исто тело много лакше него на гголусима. У ошпте тежина тела меља се према растојању њиховом од центра земље. Но при свем том, ми немислимо Да' се у том случају умалио или увећао број атома, или у опште, да је количина материје у тим телима претрпила какву иромену. Дакле тежина није нешто тако, што је стално везано са том количином, није вена абсолутпа мера. И ту, дсао код атома, ми предпостављамо нешто стално и непроменљиво, но не налазимо га путем проматрања и опита. У природи нити што исчезава, нити што може постати из ништа; то је наравно истинито и било је познато не само у новије доба, него још у старо доба грчким и источним мудрацима. Но о чему је ту реч, шта је то што не исчезава, о

') У прошлом броју на крају овог чланка изостале су две-три речи, које кваре смисао, а на нме треба да буде овако: „То што Ла* вуазје каже јесте наравно чиста предпоставка, но така је иста пред. поставка и то, да се при том оппту колпчина материје нпмало није изменила."