Сион

219

могао поразити више него ли остале.. Он види Исуса пред собом.. ади још незна одсечно да ли је то прави Месија, — да ли је то Онај, о коме су писади пророци; па с тога и двоуми да ли он има право да га крсти крштењем иосвеКепа? Њему беше потребан нарочити знак од Бога. Но у исто време он осети, да тај човек стоји више од њега, да је он потпуно свет и пресвет, те да с тога нема нужде да га крсти крштењем иокајања. Шта више Јован осећа да би њему самом требало крстити се од љега, па зато се одриче да крсти Исуса. „Ја треба да се крстим од тебе, а не ти од мене говораше Јован. Но Исус је морао крстити се у знак иосвеКења, јер такав беше ред, који је устаиовљен од Бога; па нарушити тај ред, то би бидо толико, колико погазити иравду. С тога Исус и рече Јовану: „Остави сад, јер тако нам треба исиунити сваку иравду. — Јован се покори речи Исусовој и кад га кршћаше, отворише му се небеса и виде Духа божијега, где силази као голуб и дође на њега, но и глас с неба, који говори: „Ово Је син мој љубазни, који је ио мојој вољи." Кад ово Јован впде, ом потпуно сазнаде, да Исус јесте Месија, и прави син божији, преко кога долази милост божија међу људе. Јован сад тек узнаде Оног , за чији је долазак тако дуго спремао и подготовљавао људе. И пошто се овај дан очито јавила пресвета Троица, јер син божији кршћава се у Јордану, глас Очев сведочи о н>ему као о свом сину, а Дух свети у виду голуба јавлеаем својим потврђује речи Очине ; то се овај дан и назива у цркви нашој „ Богојавленијем.* Протоколи седнице петербуршког друштва. (СВРШЕТАК). П р е г л е д догматичких и главних обредних разлика, којима се разликује западна црква од источне. I. Догматичке разлике. Како учи и верује источна црква. [ Како учи и верује заиадпа црква. О цркви и њеном погдавару. Једини је Христос глава цркве. Римски јепископ наследник је Ако се и називљу Архијереји, који светог Петра , који је био књаз управљају црквом, поглаварима апостола; он је средсреда ирквеисте: ово треба разумети тако, ног јединства, и глава цркве ; као