Сион

224

ове новости у римску цркву и одцепише је од источне! Разлике доста замашне, удалеве грдно; дад ће ови сувремени покретачи те мисли успети да се цркве приближе једна другој, идемо да видимо. У овој важној ствари, наше је скромно мнење: да је дужан онај, вратити се на прави пут, који је по својој тврдоглавости хотимице залутао, При овом суђењу, ми завршујемо овај чланчић изреком светог Виценција Ларијског. „диос! зетрег, дао(1 ићхдие, ()ш:1 а!) оттћиз сге<1Иит ез!; — у шта су свагда, свуда, и сви веровали. Ако тако буде, онда се тек можемо надати прибл.ижењу ових двеју цркава. Ж. Јовичић

Књижевност. Изашда је ово дана и на продају изнета књижица под називом „кратки иторички иреглед Турског госаодарства над сриским народом у 16 том веку, на јужном иолу-острову , изведена из многих историописних података, највише по г. Ч. Мијатовићу, од С. Обрадовића предс. окр. Суда у пензији. Опа је штампана трошком Фонда јепископа Јоаникија, па с тога може се сад добити јевтино, а на име за 3. гр. комад. Књижица та има доста историчких података у којима је изведен зулум и насиље турско над потлаченим народом српским после косова па до 18 г / века, као и то, како су за сво то тужно време Срби опет одржали своју веру и своју народност благодарећи својим црквеним служитељима и учитељима. На страни 47-мој исте књижице, гди се решава питање: „Шта одржа народност Сриску у вери иравославној —ево како писацвели: „да није било крепког постојанства, у свима грозним и насилственим тренутцима код свештенства српског, које је непрестано на мртвој стражи чувајући веру и народност стајало, зар би се данас чуло име српско ? Зар би било једне искре православља на јужном полуострову словенском ? Неби — заиста неби! Не би било живе душе, која би у тим крајевима име Христа Спаситеља славила.. Па јесмо ли и колико смо се одужили овим браниоцима, овим спасптељима вере п пародности наше ? Метимо руку на срце па признајмо, да смо им много дужни и обвезани, па не само ми него и наше потомство..." Књижица ова износи до четпри штампана табака.

ИСПРАВКА. У прошлом броју иодкрала се штампарска погрешка, а на име: свештеник, који јавља о даровима учињенима цркви Стопањској, не зове сђ Мика Дињић, иего Минна Дуњић.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ,