Сион

223

јим видом, т. ј. и телом и крви Христовом. (зиђ и!,га(јие зреае). 4. И мала се деца могу причеш&ивати ради освештења душе и тела бдагодаћу Христовом.

иод једним т. ј. хљебом. (зић ипа среае). 4. Децу нетреба иуштати на иричес док не сазнаду важност тајне.

О тајни покајааа.

Епитимије, ма да се сматрају по својој суштини казном; ади> по значају свом та је казна рад иоиравке, лечење од греха очинским начином, казна у смислу оних речи апостолових: егоже ливитг 1'осподк нлклзг!бТ4 (евр. 12.6). О тајни брака

Епитимије су казне, које мора издржати грешник за удовлетворепе иравди божјој за своје учињене грехове.

Ни иподђакону, ни ђакону, ни свештенику не дозвољава се да ступи у брак после рукоположења. Но ако ко жели и хоће да поступи у свештени чин, он се мора најпре да ожени, и тек иосле може бити рукоиомжен. 0 тајни елеосвеКења.

Ко год неда обећања, да сеникад непе женити, таквог нетреба ни попити ни ђаконити.

1. У овој тајни, лечи се душа болесникова од грехова, а у исто време и тело од болести. 2. Тајна елеосвећења свршава се над онима који су јако оболели; у осталом, не треба чекати да болесник толико ослаби, да му пеостаје никакве наде да ће оздравити. 3. Уље — зејтин, освештавају свештеници, који и свршавају ову тајну. Следују потписи чланова тог дружтва. Ово су дакле те главне разлике које деле источну и западну цркву. Њих у прва времена хрншћанства не беше; то су „чеда раздора" римске цркве. Треба знати, да су овоме новачењу криве честољубпве и горде папе римске, које, ради себичних цељи 'уведоше

1. Ова тајна приуготовљававерујуће мирној смрти. 2. Тајну ову треба свршавати само над онаким болесницима, који пу веЛ ири смрти, и за које је нужна утеха од страшне п ужасне смрти. 3. Уље — зејтин, треба да освешта јеиискои.