Сион

214

хијереј присуствују на оиелу свештеника иди простог хришћанина, то ће добити онолико, кодико се погоди са родбином покојника; 5, продаја нарохија свештенидима, наплаћивање димнице и мирије, долази у државну касу; а давање нарохија под закуп, уништава се сасвим; 6, дуг који су дужни платити наши архијереји светој вселенској цркви, наше правителство прима на себе, и исплаћиваће из својих прихода по договору с патријархом; 7, приходи од печата, који архијереји дају протама, те ови потврђују сведоџбе свадбене, да се даду њима за њихов труд; 5, архијереји, дужни су прнстојно издржавати своје протосингеле, архиђаконе и секретаре из својих сопствених прихода и 9, београдски, архијенископ, који станује у Београду, самном и са честитим везиром, па услед тога има већих трошкова, него еаискои ужички, добија ће од мене и од мојих потомака додатак годишње од 2000 гр. Одређујући ове приходе архијерејима продужује даље распис — ми им не забрањујемо да примају и добровољне прилоге и молимо их да што чешће походе своје епархије, ради поуке свештенства и народа" Милош је држао, да ће на ово оба архијереја срнска пристати, јер су тада у том звању били људи довољно образовани и ревносни у свом послу, али се јако преварио. Архијереји српски не само што не присташе на предлог његов, него се шта више почну још жалити цариградском патријару и митрополиту аустријских Срба Стратимировићу. После дуге борбе и препирке кнез Милош је морао попустити. 2. Јануара 1825. год. буде повраћено архијерејима право, да наплаћују димницу и мирију, а за црквене требе, по договору с депутатима духовенства обојих јепаркија, одређена је била нова тариФа, која се у осталом мало разликовала од прве. 1 )

1 ) Разлика је била у овоме: за опело сасвим сиромашних људи, није се- плаћало ништа; но за масла кнезовнма и богатим трговцима, плаћало се по 6 гроша; за вел. молитву 2 гроша; додато је било за