Сион

драчи пр. Крагујевац

Број 16

У Београду 30. Априла 1874.

Година I,

Излази сваке недеље.

За овв сепске крајеве стдје нд год. 60 гр. иди 6 фор. на по год. 30 гр. или 3 фор. на три мес. 15 гр. или 1 фор. и

претплата се п1аље напред уредништву. уредништво је у богословији. Ненлаћена писма од нередовних донисника не примдју се.

50 нов.

ЛИСТ ЗА СВЕШТЕНИКЕ, ВАСПИТАТЕЉЕ И РОДИТЕЉЕ.

Бугарсво црквено питање данас занима свакога православнога, коме лежи на срцу света вера и народни напредак на полуострову балканскоме. Ово питање у себи садржи и политичку судбу Бугара, почем су код свих. славена црква и народност тако међу собом скончани, да се ни пошто не може нити сме прва од друге одвајати; а историја очевидни сведок, који се не да у лаж утерати, каже нам на свакоме своме листу да су вера и црква после и од коначне пропасти сачувале славенски живаљ у народима који живе на широкоме простору од леденога па чак до сињега мора. Бугари кад су превалили преко Дунава и населили се у садању своју домовину наишли су на велике и тешке неприлике које од саме природе, које од неуређенога друштва. Природа је била лакома и опусгошена услед оријашких ратова; зато је Бугарин морао крвавим знојем свога витешког чела да набавља себи храну из земље и да природу, тако рећи примора, да му се подвргне. Незгоде друштвене трпили су они од суседних народа, нарочито од Грка. Ћесари византински упражњавали су сва могућа средства да подчине себи Бугаре ил' да их- утамане; но правда божја која управља судбом свакога народа, нехте сљедават

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈБ ПРОФ. БОГОСЛ. АРХИМ. Н ЕСТОР.

Бугарско црнвено питање,