Сион

270

који страхотом и ужасом гони злочинце и често их казни још на овоме свету за њихова недела. Злодеј и притворни ласкатељ, који би радо седео на две столице, те тако и Богу и светским заблудама у исто време служио, узадуд се конрша и размеће, јер ће настати и за н>ега као и за свакога другог време кад треба рачун полагати!... Сви су народи веровали а и сада верују Бога, Њему се кла--* њали, жертве приносили од вајкада као што их приносе и данас; шта више, непристрасни, истину љубећи путници под сенком простачкога, тамнога идолопоклонства пронађоше остатке неизгдадиве идеје о једноме свеможноме творцу неба и земље, који награђује добро а казни зло, скривало се ово последње под кратком или дугом мантијом, под скерлетним, златом извезеним оделом, или под гњусним издртољинама. У свакеме веку било је незахвалних синова, који су покушавали да оборе ову општу, необорљиву истину, наиме: да утамане идеју о Богу; но свет је презирао таке назовучитеље, а прави научењаци вавек су им запушавали уста на пољу истинске науке. На жалост наш век није у заблудама заостао од прошлих векова; шта више, неки хоће да се наш вексавршено материјализира. Како пре тако и сада високоумни стручњаци, особито прве руке природњаци, будно стражаре над неокаљаном науком, и пажљиво пратећи материјализам, присиљавају га као изанђала старца да понавља застареле, шаљиве, кад неби биле убитачне приче својих предака. Код свпх материјалиста још су у рукама гусле и гудала Димокрита и Епикура, они имаду једино ту заслугу, што кад кад очисте с њих прашину и промене коју жицу, еда би тако кога ветрогоњу научили како ће после њихове смрти гудићи. Данас је на свету, као што је била п свагда борба на смрт илп на живот; свет пролази, а бесамртна душа како амо заслужи, тако ће онамо и уживати; те с тога нам срце у грудима заигра, кад видимо какву књпгу или које делце да заступа славу божију и достојанство човека. Вредни, православни пештански парох г. Ђорђе МандровиК сад ово дана издао је на свет у Панчеву једну малу, али важну књижицу под насловом — Обрана верозакона. — (цена је књижице тридесет новчића или три наша гроша.) У своје делце улази г. Мандровић кратким, али сочним предговором а после наводи 35 писаца из прошлих времена, излажућп њихове мисли о Богу. Писце древне грчке, као већ познате, г. Мандровић изоставља; од римских наводи Цицерона, Сенеку и Марка Аурелија; од енглезких девет, од Француских осам, од немачких осам, од мађарских четири, а од српских троицу, међу којима првога обновитеља наше књижевности славнога Доситеја. Да је срећом г. писац разширио границе својој књизи, заиста би превелику услугу учинио милом нашем роду и народу; но и поврх тога књижица је вредна сваке похвале; ми је топло препоручујемо свакоме и од срца марљивом, младом писцу честитамо, жељно жудећи да се на њ угледају и други правоверни и да му у томе подражавају. Напослетку неможемо а да не кажемо и то, да су сви у овој књизи наведени писци, -- људи