Сион

272

подбацн у квартир готово сдепог Јордана, па онда отрчи скопљанском МутесариФу, и јави му да је Јордан добио некакво писмо од Иље. Наједанпут МутесариФ са жандарима обколи Јорданов квартир, њега бади у хапс, а деду-огромну и скупоцену библиотеку испретура и размете. Осим Тодорчетовог писма власт није нашла ништа противно код Јордана. То је бидо јесенас, па и данас је невина жртва Тодорчетова Јордан у хапсу. Ствар је се испитивала у Скопљу, а за тим одведу Јордана у хапс уПризрен, и тамо буде позван и МутасериФ и Тодорче. Тодорче се избави плативши меџлимарима 190 турских златних дира, а МутесариФ на питаае валије: зашто држи таквог рсузина као Тодорче, онодговори: „ја небн ништа знао без оваквих шпиуна" ка;о да му они истину јављају. Та ствар буде начисто изведена и Валија је овамо написао ово дана да је оно писмо Јордану подбачено, но које то писмо подбацио незна се, „а истина је то, да су га аодбацили бугари, који.мрзе на србе.' Као што видите, да још није заштите код турског суда, ови би наши ниткови Србима крв пиди, као што и књиге српске паде, па се још јавно у новннама тиме хвале. Да видите какав је Тодорче с братијом, непропуштам и овај Факт навести. У квартиру Јордана нађу писмо, које је Јордан писао митроподиту, у коме каже: „ја сиромах уче&и безилатно децу и таквим начином аомажуЛи иросвету молио би, да ми се учини каква рукоиомоА да неумрем од глади у старости и да добро стојимо за народ." Тодорче је ове речи с братијом превео на турски овако: „кадким, кадким , еј Срб кардаш деримиз! уделим берабер иски душманимиз каршухинда!" т. ј. „Еј браћо Срби! устанимо устанимо и умримо заједно против старинског нашег душмана Турака!" Вадија је звао више превођача те су му преводиди, и кад су се увериди у нитковдуку Тодорчетовом, прогнао га као ниткова из Призрена. Бедни Јордан, сиромах Јордан, па кад се на њега тако потвара, онда можете мисдити шта се о другима говори, који неће да насрћу на Србе. Но будите убеђени господине, да народ бугарски презире поДОбне ниткове, и да ће им се кад тад на најгрознији начин осветити. "Вечни срам нека падне на гдаву наших пропагандиста који нас завађају са Србима нашом браћом а хвада разборитости турских чиновника, који недају да се пролива невина крв. Позитивно сам дознао да Арнаудов преко Најденова шаље тамо у Београд своме шпиону по 5 дира месечно. И тај шпион пише у стране новине против Срба, а нарочито у „Позор" и „Подитику." Дознаћу како му је име. Ви сте криви што их ту трпите а они редовно дописују овамо и обично су писма обележена „8етНп," јер их не смеду да шаљу из Београда, већ из Земуна. Каква писма пишу преко нашег земунског конзула — то ћу ухватити. Б.-^-

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.