Сион

277

да „ благодат Госиода нашег И. Христа и љубав Бога оца и заједница сб. Духа буде са свима вама — Амин. Ј. В. ПРОТОЈЕРЕЈ.

Папство и његова централизација. (НДСТАВАК). Апостол Павле на једном месту вели: Нужно је да буде јереси. Заиста је нужно, да се јереси појављују у хришћанској вери, као и друга зла на свету, која произлазе из слободне воље човекове, али тешко ономе, који их твори, учи и шири. Да би се пророштва испунила , неко је морао издати Христа, но како је несретни Јуда свршио свој живот? Прва три вева где би се која јерес појавила , онде би била и осуђена; јепископи нису се могли често скупљати и договарати; први сабори били су обично сабори покрајински, укојимаје председавао најстарији епископ. Јеретици на истоку осуђени и изобличени ретко би се покоравали пресуди епископа: они су знали где им је било сигурно прибежиште, а то беше Рим и његов папа; доказа за ово не треба нам гомилати; узмимо н. пр. јеретика Монтана. Овај, на истоку осуђен у разним саборима , зпајући стари пут јеретика утече се епископу римском. Папа прими монтанову јерес, и посредовањем светог Иринеа нареди странкама да ућуте. Монтанова јерес том пресудом преотимала је мах и многе правоверне заводила у заблуду. Цели се исток на ту пресуду разједи; Прахсеа, епископ из мале Азије, похита у Рим, укори папу, одкри му заблуде Монтанове, и тад се једва папа римски, као из дубока сна прену и осуди Монтана и његову јерес. Исток је колевка хришћанства а у исто доба и клица првихјереси. Нема сумње да епископи на истоку не би били сатрли главу свима јересима, да им духовни Рим није побркавао рачуне. И ако је Рим био уточиште свију бунтовника и неколицине недостојних источних епископа, источни су епископи ипак у толико криви