Сион

279

Ове су речи великог значаја, и ако су потекле из уста једног тирана. Да се неко велико начело оствари, за векове промаши, захтева се ванредна способност у нзвршиоцу, огромна срества, пдан, који предвиђа далеко у будућност. План папа римских заиста беше велик, јер почем су се они могли без икаква права мешати у ствари црквене на истоку; почем они живећ и у лагумима Рима могли ,су основати и подићи опасну централизацију; почем су пронашли начин, како да се користе најмавом погрешком или попустљивошћу источних епископа, свакако ваља признати, да је ту била велика вештина, и да се није иотанко гледало на срества, само да се цел иостигне. Док су јереси кидале утробу свете матере цркве, идолоштовски философи!: Целзије, Луцијен, Цорфирије и други пером у руци стадоше побијати св. јеванђеље. Јустин мученик, Тацијан, Атенагора, ТеоФил антиохијски славно победише ове назови-ФилосоФе. Црква на истоку увиде преку еужду, да се свештенство што боље образује. Премудри Пантен отвори у Александрији једну теолошку школу. Свети Елимент, који беше нроучио све системе идолоштовских ФилосоФа и пропутовао исток и запад да усаврпш своју науку, најпосле се обрати у веру Христову, и 189, год. по Христу на катедри александријској замееи свога учигеља Пантена. Климент је добро схваћао, да свештенику није доста живети побожно и безпорочно, него да му треба што веће изображење у науци св. писма. Он је често спомиаао својим ученицима реч и из св. писма, где Бог незналици свештенику овако каже: »Одбацио си науку моју, одвратићу лице моје од тебе, да ми више не нриносиш жртве." Климент пише овако , говорећм о св. писму: „Апостоли су заиста били задахнути светим Духом, но ми ако желимо да схватимо и разумемо њихову науку, не треба да рачунамо на тако задахнуће; у место овога, нама је нуждан знанствени развитак." Умотвори Климентови и данас могу послужити богослову противу нападача вере Христове.