Сион
808
у кршевиту Дадмацпји, и бегајући изпод турског јарма падоше у замчиде лукаве скупновладе мдетачке. Ова, користећи се јуначким мишицама срба у свима ратовима против турака, у место да се покаже благодарна својим најприврженијим новим поданицима, покуша да им отме највеђу светињу, наиме иравославну веру. Али срби, ободрени својим свештеницима окренуше плећа мдетачким даровима и њиховом даскању и чврсто се придржаше вере својих нредака. Што се је правосдавна вера у Дадмацији спасла највећу засдугу има Пећка патријаршија, затим ФидаделФијски епископи. Шематизам иравоелавне далматинске еаархије за текућу годину бележи имена многих епископа, који су духовну бригу водили о далматинским србима и веди: даје данашња дадматинска епархија званично установљена декретом Наподеона I од 17 Септембра 1808 год. — Венедикт Краљевић, бивши босанеки епископ први је засео на ову новоустројену столицу, на којој се није знао достојанствено уздржати, и за то у Мљетке би послан на заточење. Злосретни Краљевић беше покушао да поунијати сву нашу браћу, ади се жестоко превари. Унију прнми некодико просјака у Еричкама, Баљцима и Врљици и у те све три униотске парохнје сада их нема више од 125. За ово 125 душа Аустријска вдада троши годишње 2350 форинта!! Шематизам далматинске епархије тачно је израђен. Епархија је снабдевена свима срествима да се може развијати и цветати; а то ме је много иодзовао високопреосвештени г. СтеФан Кнежевић садашњи њен енископ, који се заузима за све, што би могдо хаснити овој епархији и коме благодаримо и за то, што је преко својих презвитера цедом, дадматинском свештенству саопштио сдедећу Окружницу. ПроФесор прав. Богословије у београду, архимандрит Нестор почео је издавати један црквенски лист под именом „Сијон," као што ћете из приложеног позива видити. Сваки се свештеник радовати мора овоме појаву с тога особито, што ннједног на нашем језику листа нема, који би могао руководити наше свештенике у великом дјелу службе њиове и који би их могао упозиатиса сувременим положајем духовнекњижевности. Увиђајући дакле важност и ведику потребу таковог листа за нашу цркву, консисторија позивље све подручне протопресвитере, да колико они сами, толико и они свештеници из њиових протопрез витерата, који се с читањем радо баве, на овај духовни дист не само пренумерирају, пего у њега и дописују, саобштавајући му све,