Сион

314

и слободу грађанску стапао у државу, док је нови свет, усљед Христове науке, док не беше тиранство у Европи завладало, штитио и развијао лична права. До душе у Шпанији, после одкријћа Америке, нађе се неких подлих богослова, који узеше у претрес да ли су Американци били људи, снабдевени истим врлинама умним, као и европљани. Но ову блудњу, као и нека назови права великаша, племића и краљева средњег века историја не сматра друкчије него као насиље. У француској револуцији, која је доста зла а и добра учинила, конвентовци прогласише права човечанска, те их с тога многи и данас обожавају. Нама се чини , да та слава није заслужена, јер је човек по природи слободан , јер се је у свако доба налазило одважних људи, који су бранили човекова права и протестирали против насиља. Тацит вели, пишући о Германима, да би они сами себе продавали игре ради , и драге воље постајали робови; то беше зло, јер човек рађајући се у себи носи клицу слободе, он ту клицу није сам усадио у своју душу, за то је не сме ни истргнути из н>е; ако му је иак други кида, онда се тиме чини насиље. За то Германи одричући се своје слободе тешко су грешили '). Човек се рађа у друштву; овога рани, гаји, васпитава, теши у свакој незгоди и штити против насиља. Човек дакле не припада самом себи него и друштву а друштво има право, да ограничи његову личну слободу у толико у колико то захтева корист целога друштва. Свако друштво, као и човек има право на свој обстанак, за то друштво радове појединих грађана тако удешава, да она буду корисна друштву. Говорећи о слободи човековој, ми смо тога мнења даје човек одређенна добро а никако не на зло: јер чим сврне с правога пута, чим учини које злочинство, он одма губи право на своју слободу, њега опашу грађански закони, који казне сваки преступ. Друштво које се је докопало слободе пошто пото, одма ради да се уреди, да ') Давпд у псалму 138-ом пева да је Господ дунуо слободу у душу човекову.