Сион

312

вегово, јако су се били оснажиди потурчеваци у Црној Гори, јер су их помагали Турци из Херцеговине и Арнаутске. Данило, да би једном на свагда учинио крај овоме злу, и очистио земљу од неверника — потурчењака, одважи се, да их све до једнога истреби. Случај један, који се на скоро десио био с њиме, још га боље утврди у овој љеговој намери. Кад је био у Зети да освешта неку цркву, Турци га ухвате и затворе. Па кад се ослободи Турског сужанства, он се онда обрати својим православним Црногорцима, па им рече: да он више неће бити њихов поглавар, ако земљу не очисте од неверја. Православ. Црногорци, увиде и сами како им млога зла чине потурице, с тога драге воље приме савет Данилов, ударе изненада на њих, млоге побију, а друге растерају или приморају да се поврате у хришћанство 1 .) Ова ужасна сеча, која се може сравнити само са „вартоломејском ноћи," догодила се између 1702 и 1703. године. — Ето тако се Црногорци ослободе потурчењака и постану опет храбри браниоци вере И слободе .... (СВИПИЋЕ СЕ.)

Папство и његова централизација. (НАСТАВАК). Прогонства, црквених раздори, страх да се мучеништву неће одолети, повукоше многе грађане сваког сталежа из долњег Египта у неприступне пустаре горњег Египта. Овде започиње калуђерство и испуњава се пророштво Исајино: „Радова&е се томе иустиња и земла сасушена, веселиће се и иустош и ароцветати као ружа. ЦроцветаКе обилно и веселиЛе се радују&и се и иоаевајући." 2 ) Ови свети људи остављајући оца, мајку, браћу, сестре, гозбе, богатства и весеља беху се одали на живот тако строг, да им се човек диви и тешко верује, кад чита њихове животописе. Калуђери (пустињаци) Павле, Кнтоније, ПаФнуције, Па') Истор. Срп. Нар. за школе, од 1866. г. стр. 136. Ј ) Исајија гл. 35 1. 2.