Сион

332

бојали. Сам султан МустаФа III. намисли завојштити на Црну Гору; дигне велику војску и од три стране удари на Црногорце (Августа 1768. г). Но Црногорци одрже мејдаи и узбију сву Турску силу. На неколико година после рата Русије с Турском, убије из потаје неки Грк Шћепаиа малог (1774). Он је у Црној Гори оставио после себе леп спомен. За њим, год, 1782. умре и митрополит Сава Петровић. Тјело његово сахрањено буде у м. Стањевићу, а на његово место изберу црногорци за митрополита његовог синовца: 13. Св. Петра I. (Његуша). Он се није одма завладичио, него тек године 1784. изабран је био за митрополита Црногорског. Њега је завладичио аустријски митрополит, знаменити Мојсило Путник, у Карловцима 14. Марта исте године. Он је одвећ знатан владалац Црногорски, који се више нута срећно борио с Турцима. Угледајући се на свог предходника и стрица и он, одма чим постане митрополит оде у Русију, али тамо зло прође; јер не само што не могне доћи до царице Екатарине II., него је шта више принуђен био да остави Петроград и да иде из Русије (1784.). Узевши у опште, митр. Петар I, који је данас толико поштован код народа, да се данас њиме и сви Цногорци куну ( Светога ми ЈГетра",) млого је претрпео од Русије, а највише од завидљивог кнеза Потјомкина, коме митр. Петар I. накако није био у вољи. Тако 1803. год. хтео га је сннод руски да збаци с митрополитства, али се сва Црна Гора томе успротиви и тако он остане и даље на свом месту. Па при свима овим незгодама, он је опет уважавао Русију и за њену љубав, без пушке је предао Аустрији Боку (1814 г.), за коју су Црногорци млого своје крви пролили 1 ). За време његове владе (међу 1792—1796), присаједињене су к Црној Гори нахије: црнићска, бјелопавловска, пи-

') Срп. Ист. за школе, 1866. г. 195.