Сион

388

перска и морачка. Умрво је 18. Марта 1830 год. кад му је било 81 година. По његовој жељи, постане господар Црне Горе Раде Томов. Ои се закалуђерио кад му је бидо 17 година, а завладичен је са највећом свечаношћу у Петрограду, год. 1838. лицем на Преображење. Као митрополит, управљао је црквом црногорском под именом: 14. Цетра II. Његова је влада знатна с тога, што је се под њим утврдила слога међу Црногорцима, који су имали више бојева с Турцима и одбили их од својих граница 1 ) Он је године 1831. присајединио Црној Гори нахију кучку. Но највише је митрополит Петар II, познат у Српству, као одличан књижевник, а нарочито као народни пјесник. Његов „Горски Вјенац," који описује догађаје за времева Данила I. кад су потурице владале у Црној Гори, биће вавјек једини умни производ , који ће сјати у српској књижевности, као најскупоценији камен у круни царској. Поред осталога, написао је још и „кратку историју Црне Горе," штампану у „Грлици" календару црпогорском за 1835. год. Он је био последњи митрополит, који је уједно био и владаоц у Црној Гори. Умро је 19. Октобра 1861. године у најбољем добу свог живота. Српство је у њему изгубило млого.... С њим престаје и народна теокрација у Црној Гори. Премда је кнез Данило, који је заступио митр. Петра II. и отишо био у Петроград, у намери да се тамо закалуђери и дао као духовни пастир управља народом црногорским, ал отуда није дошо као владика, већ као кнез црногорски. Традиција народна о јединству власти, која је тако дуго живела у памети народној и освештена била историјом, изгубила се одма, чим су Црном Гором почели управљати кнежеви, као светски поглавари. Шта је управ побудило руског цара Николу I., ла одврати младога Данила од његове на') ГћМ. рад. 196.