Сион

334

мере и старог историјског предааа народњег, као и то: дал га је у томе руководила каква себична жеља, која је била нодитичког карактера, ми не узимамо на себе, да то решимо. С наше стране, доста је и то, ако забележимо овде ову нојаву, као одвећ важну с политичког гдедишта. Данас у Црној Гори вдада кнез, као управитељ народни а црввом управља митронодит, који је посвећен у Петрограду.

Овим ми завршујемо наше „покушаје" о српској црквеној историји. У њима, као и у сваком деду људском, има мдого празнина, које ваља попунити и мдого, што ваља још исправљати и критички прегдедати; ади опет у гдавноме, они ће мдогима бити од користи. Ми нисмо ни мисдиди да напишемо потпуну историју српске цркве, јер за то, требадо би кодико времена, тодико и други — удеснији — подожај, од овога што га ми данас имамо. Свакојако , ми смо биди морадно обавезни према деду, а највише према цркви српској, као васпитаник духовне академије, да јој принесемо на одтар своју „жртву." Овим је сада наша обавеза испуњена, бар у онодико, у кодико је то могуће бидо тражнти од једног чдана цркве српске; па зато ми са,д остављамо перо, модећи све који за нама пођу „да нас не осуђују, веЛ нек иоарављају оно што је аогрешно, и нек доауњавају оно што није казато — С. Никетић. Поглед по свету. Француска. У овој храброј ади несдожној земљи ствари политичке неизгдедају најбоље. Пад министарства Брољева и устројење новог министарства сад највише занима пубдику: Брољевци обрекди су своју помоћ Махмахону, који заиста јамчи за одржање реду, ади га суиарници обеђују, што још стоји у тесној свези с монархистама. Неки пак пишу да ће Махмахон подићи на престо сина разцара Наподеона трећега; због ове дукаве измишљотине већ се води жестока подитика међу новинарима.