Сион

238

још тога часа, могао је сваки патриота српски закукати: „јаој моја земљо, јаој мој кнеже!" Од тог несрећпог доба, од косовске пронасти аа до сада води се непрестапо борба на српсвом земљишту између та два правца, која су поникла на тужном пољу Косову. Од тог доба иа до сада јављали су се често па, срнском небосклону врсни нредставници народне мисли и јуначки борци за њу; али од свију њих највише је успеха имао на пољу пародне мисли јунак таковачки , творац српске кнежевине и основач славне династије, Коџа-Милош. Но такав успех српске пародне политике не беше по вољи оним странцима, који саревњиво гледаху на богато паследство босФорског болника, и почеше опет у младој кнежевини српској бушити страни агенти и радити да сруше моћни стуб пародне политике. Па да би у томе лакше успели, они, на жалост, нађоше међу српским синовима верна оруђа своја, помоћу кога успеше да одвоје народ српски од свога избавитеља и да га опет баце у шаке туђипске политике. Мало ко између нас да се ие сећа оног тужног доба, кад страни агенти жарише и палише по Србији, кад консули страних држава ванџираше и сбациваше српске чиновнике, и кад се све удешаваше тако, како ће народ српски мало помало навићи на туђинско господарство, на туђински јарам. Кад народ српски виде куд то иде и на шта смера, онда прену духом и одмах из његове средине јавише се патриоти, који јупачки сташе на браник народног дела. Знаменита св. Андрејска скупштина поврати на престо заслужну династију Обреновића и на ново замени у земљи туђинску политику народном. „То никако неможе бити, говораху тада представници туђинске политике, то неће нипошто допустити цареви и краљеви." На то им народни посланици с поносом одговорише: „наша кућа и наша слобода; цареви и краљеви неће се мешати у наше домаће ствари, кад се ни ми не мешамо у њи-