Сион

389

хове." И доиста, цареви и краљеви неспречише, него признадоше то, што урадише свесни патриоти. Од тог доба и ако се још чиие покушаји у корист туђинске политике, немају више оног успеха као пређе , јер њихова оруђа немогу више ни којим начином да преваре свестан народ, који више неверује онима, што умеју да шурују са странцима. Да, у Србији нема више терена ни за какву другу, осим само за народну политику. И црква српска непрестано се моли Богу за успех народне политике, која се бори за слободу и крст часни, под заштитом кога ће се ослободити и ујединити поцепане и потлачене земље сриске, те ће оает на свима крајевима српским пропојати црква христова: , Тебе Бога хвалимЛ Тебе Госаода исаоведујем\* Овај ред мисли пробуди у нама спомен Видов-дана, те у општим цртама представи смо слику нашег народног живота од Косовске пропасти па до сада. Критика на књигу Ренана. Књига Ренанова, која је већ пуштена и у српски свет, учини велики покрет у литературном свету западњачком. Једни похиташе да је огласе као отсечну реч против вере и цркве; други се поплашише од ње, сматрајајући је као неочекивану и страшну опасност по хришћанство. Једни хтедоше да је признаду и да је назову јеванђеље XIX века; други сушто знамење антикриста. Али на жалост, ни једна ни друга страна — осим неких изузетака — није ноказала оне умерености, којом се одликују људи што се збиљски баве критиком, а не осврћу се на личне интересе, који се не слажу са истином. Па онда није ни чудо, што и једна и друга страна даје тако претеран значај књизи. И нристалице и противници Ренанови држе тај његов спис као нешто необично и припиС УЈУ М У бог зна колику силу: једни светлу, други — тамну, 22*