Сион

845

ушшвисали и важни разлози државни. Константин победи Максенција 312 год. а 313-те указом потписаним у Милану нареди да престане свако прогонство против хришћана, обезбеди идолопоклоницима своју веру, јавно признаде Христову цркву, и нареди да се црквама разграбљена имања поврате, а да се купци исплате из државне благајнице. Црква остаде захвална Константину за добро, које од аега прими; али судећи ствар с правничкога гледишта, Константин није вршио друго, до свете дужности непристрасног владара, а другчије се није ни могао понашати, јер му је предстојао рат против Лициеија, заступника идолопоклоника, у ком би Константин јамачно пропао, да му је црква закратила своје помоћи. Константин победилац узе наслов и прими у руке власт великога свештеника идолоштовскога, и познавајући добро Рим, тежње папске, увиде опасност свог положаја. Папски историци пишу да је Константин поклонио њиховом папи неке повластице, даровавши му и један део Рима да влада над њиме. Ово су само проста нагађања и изрази оних људи, који у свом магновењу учинише грешна човека равна Богу. Папски повесничари немаду веродостојних истина односно поклона Константииова, а сковати их лажљиве, то је најлакши посао ономе, који у ширењу лажи налази највеће своје занимање. Било у ствари шта му драго Константин је ретко седио у Риму, његов ваздух не беше му пријатан Наклоношћу Константиновом папа се римски послужи за свој рачун, и похита да своју духовну власт покаже на истоку. Виделисмо да су јереси трзале утробу свете цркве, али јерес Аријева у смелости надкрили све остале. Црква Александријска беше једно аозориште беса Аријева, крв често окаља цркве и главне улице Александрије; јерес се не зауздана није уклањала испред најужаснијих средстава, само да надвлада правоверну странку. Папа римски заиста боље прилике није могао ни желети до такве: с тога посла у Александрију Озиа Кордованског епископа да извиди ствар. Без