Сион

358

Члан 13. Монастирима, у накнаду за одузете им парохије, да је се из свештеничкога Фонда по 200—300 талира годишње номоћи, колико коме одреди архијерејски сабор. Чдан 14. Помоћ, која коме свештеном лицу по класи или монастиру буде одређена, издаваће им се месечно као иснлата учитељима. Члан 15. Шго од новда скупљенога у свештенички фонд , претече преко годишњег издатка на све класе, то ће се каппталисати и давати под интерес као и други новци у управи Фондова. Члан 16. Код цркава начиниће се удобне парохијске куће, у којима би могли боравити нови свештеници најдуже до 5. година, докле своје куће не стеку. Иначе, ове куће треба да служе за црквене књижнице, за друге црквене ствари, и за склониште народа који долази цркви, особито болесних и нејаких. Члан 17. Свака парохија одређује своме пароху на уживање комад земље од 5—10 дана орања, рачунајући по 1.600. □ хвати. Ово му се даје нарочито зато , да би он могао на тој земљи засејати каква усева, или подићи каква воћа за углед својим парохијанима. О употреби ове земље даваће свештеник сваке године извештај својој власти. Члан 18. За ниже означена свештенодејства, платиће свештенику, који је које свештенодејство захтевао, ову таксу: 1., за знамење 1 гр. чарш. 2., за крштење чарапе, или место њи. . 4 „ в 3., за нспит од девојачког дома ... 4 , „