Сион

412

важити на огромне, нечувене уступке православљу; она је готова да почне дјејствовати у томе смислу и без епископалне енглеске цркве, дочим је она независна од политичког суштаствовања саједињених држава, — и парод, усљед њеког необичног, инстинктнивог расположења свом душом жели бити у савезу са Русијом и са православном црквом." Особито је та наклоност к православљу почеда расти, од кад је проФесор балтиморске богословије 0. Бјеринг примио православље; а да великанским корацима та наклоност напредује свједочи нам нова обштина православних американаца, што се у Њу-Јорку образовала, која данас већ у центру Њу-Лорка има величанствени Бож. храм, у коме се божанствена служба врши и у којој се рјеч вјечне истине проновједа. Православни храм у Њу-Јорку са својом малом општином узбуђује необичну нажњу не само најважнијих органа американске штампе, него и највиших представитеља американске еписконалне цркве. У Голосу од Октобра 1871 год. читамо да су међу молећима се 17 Октобра у правос. храму при светој литургији била два американска епископа штата Флориде и Типесе, који су дошли тамо са сабора американских епкскопа, који је тада мјеста имао у Балтимору, са нарочитом цјељу да изразе од стране сабора радост своју по поводу одкрића нравославног храма и образовања правосл. општине у Њу-Јорку, и уједно наду , да Ке тим путем питање о сајединењу епископалне американске цркве са нравославном лакше достигнути жељено рјешење. То је исто било изражено и са стране епископа Новог Орлеана и Небраске. "На једној од посљедњих сједница балтиморског сабора, читамо даље: већином гласова закључено је, да се моли св. Синод да назначи саецијалну комисију ради скоријег рјешења питања о сајединењу епископалне са православном црквом и да се у ту комисију позове њеколико американских епископа. То сажање американског народа, народа свјежог, свјестног даје православној цркви широву јамчевину, да није да-