Сион

434

леко време, кад ће у Америци гдас истине побједити и кад ће права Христова наука просвјетити онај дични народ и повести га нутем православља у славу вјечног пастира Христа Спаситеља. ( наставих.е се.)

БЕСЕ ДА говорена у недељу по св. Савн, на свадби у селу К. сел.акоп Сретеном ове 1874. године. (СЛИКЕ ИЗ НАРОДНОГ ЖИВОТА). Пре него-ли наведемо беседу, морамо рећи неколико речи: У томе селу први пут су венчане две младе у једној кући, без сватова, без гајдп, без цигана , без таламбаса без части и пијанчења, и само је било два кума, два стара свата, четири комшије из Фамилије и толико женскива. Кад је свештенпк свршио, што је по закону требало, онда је домаћин ставио добар ручак. При крају ручка, који је трајао до три сата по подне, свештеник је отишао, а остала само именована лида. Сретен као један стари сват одпочне и изговори беседу овако: Врако! Нас је обично на свадбама веселпо приказивач части. Наш домаћин није као просјак очекпвао, а није ни хтео, да му ми доносимо од наше куће јело, чим ће своје госте наранпти и ночастити; него је сам начшшо два весеља, сам сиремио нам ручак, сам се потрудпо први, да нас научи, како треба штедпти и како и сиротиња може весеље провести, а да се незадужи. Ои није куповао, нити у залуд трошио своје злато и свој зној за оне варошке потркушице и џигеричаве дроњке, за које обично задужимо се по 20 дуката, а млада само једаннут обуче, па иосле у њих завијају деца мачиће. Он је своје снаје венчао у ономе руху, које су оме саме оиреле и изаткале. У њега је пун кош кукуруза, пун амбар ншенице, пун подрум вина и ракије. Па и опет он није свикао и сазвао дабуламу, да се дере, да граји, да му побије све кокоши и ћурке, да му пијани људи расточе и упропасте сво пиће , да му позобљу с коњма сав јечам, да му покољу стоку и да оп — правећи два весеља — постане просјак и сирома.