Сион

ш

Ми смо провели што је по закону, он је нас почастио, па хајдемо нашим кућама. Чим више овде седимо, тим више вегову кућу раскућавамо, а и нашу упропашћујемо, да видите како. Кад је стари сват (т. ј. он сам) јутрос похитао домаћину на медену ракију и изишао из авлије , наједанпут врисну његов коњ, кобида и ждребе и рекоше: „газда, куда ћеш? Ти нас ниси нанојио, ни отимарио, ни назобио; ти трчиш на медену ракију, а ми овде дреждимо на јаслима. — „Ја ћу да идем на весеље за данас, а ви како ви драго за данас, претрпите се. — „Е наш газда, рече му коњ: ти ћеш сутра морати ићи на зекдир, па ћеш метути на мене седло, и узјашити ме, а ја не могу ићи; ти ћеш се орезилити, а мени ћеш изломити ребра и ја ћу липсати, а ти ћеш после по калу пешке глибати...." — Старом свату, тако се пила медера ракија, да он није хтео даље ни да сдуша своју марву, већ крете уз брдо. У том га спазише водови: „Еј газда, куда ћеш? дај нам сена, положи нам; скоро ће настати орање, ми нећемо моћи вући плуг; провиде ће се наша ребра....* Стари сват није сдушао, него све даље замиче и уђе у сокак. Ту нађе и позва Адексу да и он пође на медену ракију и на част. Алекса пође. Сретоше га у сокаку његове свиње, па му назваше: добро јутро. Он их опсова, што му поједоше кукуруз. Оне му рекоше: „Куда ћеш газда? нарани нас; гдадне смо и жедне смо: дед нисмо кадре пробити, да се воде напијемо; а немамо шта да једемо." — „Немам кад да идем кући, да вас нараним. „Сите сте.' — оне му рекоше: „добро, добро газда, ми ћемо од гдади, од жеђи и од зиме подркати и ли ћемо се разбежати другим газдама, који ће нас гдедати и ранити, па ћемо им доста масти дати и пара ће за нас узети: биће му пуна кеса дуката, масни бркови и пун трбу, а по твојој кеси ветар ће дувати, руке и усне твоје иопуцаће се, јер нећеш имати чиме да их омастиш." — „Бежи, рече стари сват Адекси, да бежимо, док и мене нису моје окупиде; нека их, шта ће им битп." — „Ми немамо брдога, вичу оне, ми немамо...." И хвада Вогу утекосмо , да несдушамо прекора од наше марве, која већ и она почеда да нас кори, што ми пијанчимо и скитамо се, а њу не гдедамо. — И наш брат Сима јутрос подранио, умио се, но се није Богу помодио, него се одео, па хоће право на весеље. Ади скочише свиње овце, говеда, коњи, па га окупише : „стани газда; куда ћеш ? ми смо гдаднии жедни. Кад ми поцркамо,ти ћеш постати просјак." А Снма