Сион

463

мање присталица има од теорије оних протестаната, који одкрито и управо позивљу своје једновјернике к сајединењу с православном црквом. Много је честитих имена у Германији; много је ваљаних списа угледало тамо свјега у последње десетољеће о питању к сајединењу цркава. Ми ћемо споменути, да обшти појам дадемо о дјелателности протестантских богослова у том погледу, о једној књизи, која је пре мало година угледала свјета у Халу, о књизи др. Богословије и ФилозоФије, проФесора Овербека, поднасловом: „Православно-католичка паука у нротивуположности папсгу и Језуитизму, а тако и протестантству." Писац књиге врло је изблиза познат са римском богословском науком, а тако исто он ваљано појима суштину наше црвве. Свој поглед на иравославље, исто као и задаћу своје књиге, Овербек исказује у предговору: „кад је папа, вели он, отргнуо запад од истока, исток је сачувао, по свједоџби историје, католичанско учење у свој његовој чистоћи до данашњег дана и он с нестрпљењем нсчекива време да се опет западне цркве к њему придруже. Да је Лутер, (обратите пажњу, протестант говори) живио у источној цркви, он не би имао узрока стварати ново црквено друштво, јер злоупотребе римске цркве никада пису суштаствовале у источпој цркви. Него Лутер са својом усијаном главом оставио је и цркву и историчко земљиште, и објективну христјанску истину превратио је у чисти субјективизам.... И зато пама је задаћа да подигнемо чисту величанствену западну цркву," осповапу на обштем католичком учењу, да препесемо у њу чисто апостолсколске елементе, који су се свецјело сачували у источној православној цркви." Призивље на посљедак писац књиге сву учену браћу своју да се осврну к истову: „Љубазна протестанска браћо! ногледајте цркву, коју је Дух св. основао на дан педесетнице и којом ће он управљати до свршетка вјекова. Та је црква у Риму повређена. Ви хтједосге да ју успоставите, да ју реФормирате ; но при том процесу реФормирања у вас је не■ •