Сион

454

рода — одмах можете по њима судити да ће сворим доћи и дан опште жалости; да ће за тим доћи какав несрећан догађај , који ће уназадити, ако не и сасвим унронастити народ. Такви знаци у животу нашег народа претходили су несрећном дану видовдану; такви знаци били су весници косовске пропасти. Но чим видите да у народу коме вера, љубав и надежда — ти знаци живота и будућности — проничу кроз све слојеве друштвеног живота и одушевљавају све синове једне отаџбине на општи рад: онда можете по тим знацима судити, да ће скорим осванути томе народу дан опште радоссти. Такви знаци виђали су се у народу нашем пред оне Милошеве Цвети, пред дан опште борбе за слободу и веру хришћанску. По крај јеке од гусала и осветничког гласа пушке џевердара, хорио се тада глас и по светим црквама и монастирима српским: „за крст часни и веру хришКанску \" Но после ових историских цвети за нас Србе у данашњој кнежевини, очекују и сви остали Срби дан својих цвети. Па има ли сада у нашем народном животу оних небеских знакова, који служе блиским весником тога радоснога дана ? Има ли сада у нашем народу оне братске слоге и патриотског одушевлеља за општу ствар, што порађа вера, љубав и надежда ? Да на то обратимо пажњу и о томе размислимо даје нам новод данашња светковина у славу рођенога дана нашег општељубљеног господара и кнеза Милана, који је као потомак славних Обреновића, позван да доврши ону дивну зграду српску, коју је његов велики деда одпочео на србске Цвети. Истина, непријатељи српске будућности, старају се од сваке руке да посеју раздор у овоме маленоме јуначкоме народу, да ослабе у њему веру, љубав и надежду, да омаловаже у њему све оно, што је свето и што га одушевљава иа борбу за свој опстанак и своју будућност, и тиме да народ српски уздрже, ако и не са свим одврате, од његовог правог и све-