Сион

479

њеколико подужих грана тог јадовитог стабла." А на другом мјесту читамо: „Ахо ми — старокатолиди — хоћемо да нађемо тачни израз праве католичанске дркве, цркве апостолске то се ми морамо к православној источној цркви обратити. Западна црква, коју је од IX вјека исквсрњавао Ултрамоптанизам, није кадра била никада повратити себи изгубљену чистоту вјеронаука и наравоука апостолског. Једина црква која те апостолске чистоће није никада губила, то је црква православно-источна. Она је увјек била једна и иста, једнака себи самој, не уклањајући се ни за јоту од апостолског учења. Она је у 1872-ој години онака као што је била 858 године и каква је била за времена апостола. Дакле необходно је да старокатолици, ако желе бити досљеднима себи и ако желе довести свој реФорматорски покрет до благог конца, узпоставе древну католичанску дркву на западу онаку, каква је она била до појављења романизма и то у поднуном јединењу и обштењу вјере са источном католичанском црквом." (СВГШИЂЕ СЕ). Папство и његова централизација. (ИАСТАВАВ.) Гадни верозакон Мухамедов брзином нечувеном поплави готово све државе источног царства у Азији, а мало доцније хришћанство би унстожено у Африци и Шпанији. На развалинама хришћанства подизао се је исламисам, тужна али неизбежива посљедица хришћанске раскалашности и хришћанског вероломства! Византијско је царство а с њиме и васколика црква проплакала над толиким поразима и губитцима; но што је највише и прво и другу тиштало после толиких несрећа, то беше пад Александрије. Вештаства, науци, богатство беху се прикупили у Александрију. Она је била средсреда трговине између Европе и Азије. Престолница учених епископа и најодличнијих филосоФа поседовала је у својим библиотекама цвет свију наука, али ипак не бих кадра да се одбрани од јуришања нечовечних чопора ђенерала Амруа ! Славна и целом старом свету добро позната Александрија паде; но паде издајством, паде невером хришћана КоФта и њихова војсковође Мокав-