Сион

480

каса.... Победиоц Амру у опустошеној овој вароши нађе 4000 палата, 4000 купатила, 400 позоришта и 40,000 евреја, Христови заклетих непријатеља. Арапски мач утамани александријске житеље а пожар по наред0и калиоа Омара позоба библиотеке, плод неуморна рада и дубоких ра§матран>а толиких столећа!... Еј неверо нигде те не било!... Што је више пропадало источно царство, то су се више византијски цесари мешали у црквене послове и догматична питања, нехтевши признати, да је Христос уручио своју божанствену науку и управу своје цркве апостолимћ и њиховим насљедницима, и даје највећа апсурдност да сабља дрма с црквом и црквеним наредбама , које се нигда не удаљују од Христове и апостолске науке, па за то не могу а да не буду пријатне свесним и побожним владарима овога света. Меоги цариградски владари , од Бога заслепљени показаше се као највеће грдосије у цркви и натераше са својим политичним шарањем источну цркву да ступи у одлучну борбу са римском црквом. Источна је црква од времена апостолских употребљавала при богослужењу народне језике, шта више грчки је језик упражњавала и римска црква за прва три века. Но почем је Рим тежио за првенством у цркви, мало по мало подсече ноге народним језицима у цркви и у место њих заведе језик латински , а с језиком латинсклм и своје претензије. У Риму се је вера окрећала и мерила по интересима римске курије; што би се данас анатемизирало, то би се сутра одобравало, а што би се данас представљало као истина, то би се сутра побијало као пресна лаж. Риторици, ако су игде остали у части, зацело су остали у Риму. јер су били, а и јесу спремни све и сва речи па и опорећи. У цркви римској чланци свете вере, у веселенским саборима тачно опредељени, тумачили су се сад овако, сад онако; народи се бејаху узколебали незнајући коју веру да верују, а међутим папство се је по околностима владало и вешто препоне и тешка питања обилазило. Да се једаред за вазда стане на пут папском околишењу у Цариградској патријаршији појави се множина проницавих богослова. Они почеше озбиљно да решетају веронауку римске цркве и пронађоше сјасет заблуда не само у обредима лиТурГИЧНИМ, НеГО И у ПИТаЊИМа бОГОСЛОВНИМ. (наставиће се.) У ДРЖАВНОЈ ШХ АМПАРИЈИ.