Сион

493

срдног. Они се-поделише на два стана. Једни се попеше на гору Гарицим и овде изрекоше благосдов: „благословен нека је сваки, који врши закон божији." Други одоше на Гевал и, иоражени дивљпном и безплодношћу ове горе , проклеше у песмама својим све оне, који буду нарушавали закон Јехове. Од тог времена гораГарацим доби назваае Ћ гора благословења, а гора Гевал доби назвање „ гора ироклетства.' Међу овим горама у долини лежаше варош Сихем, који се у време Исуса зваше Сихар. До вароши с јужне стране стајаше бунар. По предању Јудеји држаху да је тај бунар ископао патриарх Јаков. Самарјани, који се строго придржаваху закона Мојсијева, поштовали су тај бунар онако исто као и Јудеји. И код овог унраво бунара седе сад Исус да се одмори, јер је био од пута уморан. Било је иодне, дакле и време за ручак. Ученицп његови бејаху отишли у варош да купе што за јело. У то време дође жена самаријанка да захвати воде. Исус уморан од пута — обрати се к њој с молбом, да му да напити се воде. Јудеји и Самарјани беху у непрестаној завади пзмеђу себе. Јудеј се поносио што води своје порекло од Аврама и што тачно држи закон и пророке, па је с тога презирао и мрзио самарјане и гледао на њих, као на незнабошце. Шта више сматрао је да је грех, ако се само разговара с њима. С тога Самарјанка и вели Исусу зачуђено: „како ти, вао Јудеј, смеш да иштеш воде од мене, кад ти знаш, да ја нисам Јудејка, него Самарјанка ? Но Исус није сишао на земљу да учи људе да се завађају и да мрзе један на другога. Послат од Бога милосрдног, он жељаше да помири људе с Богом, и да спасе не само Јудеје него и незнабошце. Па с тога водећи разговор с Самарјанком, он не само не напада на јудејске предрасуде, него још и жели да спасе ову жену: Па да би у овоме успео даје јој знак, да он — и ако је човек али зна и оно, што обичан човек није у стању да зна, зна цео њен живот, па и помисао у души њезиној, накратко: да је он свевидеЛи, Ово свевидење Исусово поражава сад јако Самарјанку. „ Ђидим, Госаоде, да си ти иророк" рече она Исусу. И почем је пророк тумач воље божије, Самарјанка зажели сад да чује од Исуса одговор на оно, што је тако занимало. Самарјани сматрали су себе за људе који правилно верују у Бога, дакле да су мили Богу п да су достојни за царство Месије. Кад се Јудеји вратише из ропства вавилонског, Самарјани их