Сион

492

родни покрет у корист правосдавне цркве. К поиоћи и саучешћу у том покрету позивље нас света дужност, која нам је црквом наложена да просвећујемо оне, који траже свјетлост истине; угдађавати пут онима, који теже к правосдављу није ништа друго, него испуњавање једне од темељних заповједи Христа Спаситеља: Шедше ндг(чите кса азуки . Презрење те дужности са наше стране могдо би нам створити множтво опасних непријатеља од оних људи, који нам данас руку љубави и братског једпинства пружају." Будимо дакде готови к помоћи и у тој готовности помолимо се Богу, да милостиво погледа на све оне душе. које чезну за божанственом истином, за вјечном свјетлошћу, да сви буду једино, као што је отац и син , и да се утврди на земљи једно духовно стадо под вјечним пастирем Исусом Христом. У Задру. Ник. Милаш.

Разговор с децом о вери и мора*лу хришЗКанс^оме, 16. Повратак Господа Исуса у Галилеју преко Самарије. Разговор са женом самарјанком. Кад насташе дани за сејање жита (пзмеђу 15 окт. и 15-г децембра) дође Исус у плодоносну додину Спхемску, лежећу између горе Гевале и Гарицима, насељену Самарјанима. Горе ове беху знатне по својој природи. Путник с задовољством баца поглед на гору Гарицим, вазда окићену зеленилом. Дрвеће, цвеће, мирис и хладови ове горе пробуђују у свакоме мисао о Богу ареблагом, и предобром, који дели милост своју свакоме који га љуби и вољу његову испуњава. Напротив гора Гевал трчаше сва из једних само голих каменова. Празнина и пустота, ове горе наспомињаше Бога грозног, који строго казни човека за свако зло. Кад Јудеји први пут дођоше у долину Сихемску под вођом својим Исусом Иавином, поменуте горе поразише их и по своме својству узбидише у њима двојако осећање: осеКање страха пред Богом правосудним и осе&ање благодарности наспрам Бога мило-