Сион

524

настирских добара, мајушне приходе ужиЕају, и од намесника се бирају и до смрти постављају. Највише се такових попова налази као насдедно добро у рукама благородника, јепископа, и друге свецке и духовне аристокрације. И намесннци се кадкад ослободе своје намесничке дужности и постану самостални, држећи такође по неколико попова, који врше послове свештеничке по парохијама. С тога није ништа чудно, ако један намесник по 5, а по кад што и по 40. инглиских миља ужива своје парохије, и с њих дере приходе. Њих замењују капелани. Ови су једити душепопечитељи људски. Њих постављају власници парохије, са дозволом јепископа, и награђени су тако худо , да скоро ни хлеба немају нити могу да га набаве. Неће бити претерано, ако кажемо, да они немају вкше од 5—8 Фунти штерл. годишње плате. Као што се види, они кубуре и у зноју свога лица једу хлеб свој, док њихови власнпци у дембелисању по неколико хиљада Фунти штерлинга годишње прождиру. Пређе су се могли бар ови сиромаси попови ослободити својих власника, али је то на жалост у новије доба укинуто, и вечито остају слуге својих господара. Осим парохија, има у Инглиској неколико хиљада јепископалних капела, од којих неки кнежевске приходе имају. Дворског свештенства, које непосредно под краљем стоји, има цреко 100 особа, међу којима су декани као великодостојници најотменији. Приход инглиских свештеника скоро је увек једнак, он износи по поузданим изворима год. 9,400.000 фунти штерлинга; сума, која приходе свог осталог протестантског света надмашује. Поглавити извор ових прихода, јесу грдне црквене земље, десетци, дажбине од свију продукта земље, али не више у натури , него по уговору у новцу, што се у новије доба отплаћује. Због чега и јесте главан узрок што се претоварени и нритиснути народ аристокрацијом и свештенсгвом у више прилика бунио и дизао противу својих изјелица, и што је у више прилика покушавао, да се и саме