Сион

519

штеника, да обе партаје усљед црквених молитава и церемонија сједине. Но ово на ново нороди распру између обојих партаја, и за то на ново установљени духовни суд напише по измени неколико тачака у молитвенику и церемонијама један акт, по коме ћесе на ново измен.ена црквена молитва при јавним службама употребљавати, а поред тога и сваки члан, који жели у службу црквеног клира ступити, дужан је у неком извесном року тумолитву очитати, и по свршетку — своје одобравање и пристајање на исту исповедити. Усљед овог закључка,'одступе јепископи, 1662. год. од свог старог положаја и задобију своје парламентарне столице. У исто време зажели Еардо и положај католика побољшати, јер им он много обвезан и наклоњен беше. Па да би своју намеру постигао, покуша тајним путем извршење поменутог акта препречити, али му то не испадне за руком, јер се брзо открије његова намера и удари на велики одпор јепископа и духовних суђаја. Сад удари другим путем, и парламенту изјави, да је његова жеља подједнако и католике и расколнике загатићавати, и допустити им слободу вероисповеди. Оба дома одбаце ову краљевску изјаву; више од 2000 пресветиранских свештеннка положише сада оставке, јер се они не хтеше закључку (акту) покорити. Парламенат и јепископи стајаху у свези, толико чвршћој, у колико је више Еарло код папе симпатије задобијао. У Мају 1664 год. продре један законски предлог, који све тајне скупштине за бунтовничке проглашује. Даље изиђе један акт за свештенике расколнике, по коме ће сваки морати нет миља одстојања удаљен бити од места, где само један јепископски свештеник живи, или само предикује. Најцрње се тада поступало са Евакерима, који за време првих година Еарловог владања, преко 3000 у тамнице позатвараше, и на 1500 њихових добара запљенише, и најзад их на бегство из земље натераше. У Шотској, по предмету Мидлетонсовом, парламенат укине све оне закључке који се вере тицаху, и који су 28